KADA ĆE SE UGASITI PANDEMIJA?ISKUSTVA IZ PRETHODNIH PANDEMIJA
Tri pitanja koja se tiču iste teme:
— Kada će se ugasiti pandemija?
— Kada ćemo steći kolektivni imunitet?
— Kada će COVID-19 postati endemska bolest?
* * *
Pre neki dan sam na mom ličnom profilui rekao da ću pokazati kada i kako su se gasile prethodne pandemije i da su se one uglavnom gasile na broju zaraženih koji je manji od broja koji predviđa formula HIT=1-1/R. Pa, evo tog objašnjenja i analize.
Napominjem da je ovo analiza koja se koristi za potrebe ilustracije i da ovo nije sveobuhvatna i temeljna analiza kakve se rade prilikom formalnih naučnih istraživanja. Analiza koristi dostupne podatke i ima niz svojih ograničenja i napomena koji su navedeni na kraju.
Suština je da 70-80% nije “ako i samo ako”.
U prilogu je i grafikon koji ilustruje pet svetskih pandemija za koje postoje podaci. Na njemu se vide tri serije podataka. To su: (1) HIT prag za postizanje kolektivnog imuniteta, (2) stvarno postignuti kolektivni imunitet sa donjom projekcijom broja zaraženih, i (3) stvarno postignuti kolektivni imunitet sa gornjom projekcijom broja zaraženih. Grafikon služi samo kao ilustracija.
* * *
Skoro svi govore da će pandemija stati kada (“ako i samo ako”) oko 70% ljudi stekne kolektivni imunitet. Dodatno, neki govore da je to moguće samo vakcinacijom, dok poneki tvrde da tih 70% mora da bude stabilno nekoliko meseci.
Do ove brojke se dolazi upotrebom formule za izračunavanje praga kolektivnog imuniteta (Herd Immunity Treshold – HIT), koja glasi: HIT=1-1/R, gde R predstavlja osnovni reprodukcioni broj.
Osnovni reprodukcioni broj (R) predstavlja očekivani broj ljudi koje će jedna osoba zaraziti u populaciji u kojoj su sve osobe podložne infekciji i gde nijedna druga osoba nema razvijen imunitet. Odnosi se na situaciju u kojoj se ne primenjuju nikakve protiv-eidemijske mere, tj. na hipotetičku situaciju u kojoj se zaraza širi slobodno.
Važno je znati i to da se osnovni reprodukcioni broj može menjati, kao i to da postoji i efektivni reprodukcioni broj (Re), koji označava očekivani broj osoba koje jedna osoba može zaraziti u situaciji kada se se primenjuju protiv-epidemijske mere, kada ljudi koriguju svoje ponašanje i kada postoje ljudi koji imaju imunitet. Za razliku od R, broj Re se mnogo češće menja i prati dinamiku epidemije.
Kada se uzme da osnovni reprodukcioni broj (R) za COVID-19 iznosi 3,3 (procene variraju od 2 do 5), onda se primenom gore pomenute formule dolazi do toga da se prag kolektivnog imuniteta postiže sa oko 70% osoba koje su razvile imunitet. Odnosno:
HIT=1-1/3,3=1-0,3=0,7=70%
Kada bi R iznosio 2, prag bi bio na 50%.
Kada bi R iznosio 3, prag bi bio na 67%.
Kada bi R iznosio 5, prag bi bio na 80%.
Hajde sada da razmotrimo dve stvari:
— Nedostatke HIT koncepta
— Iskustva iz prethodnih pandemija
* * *NEDOSTACI HIT KONCEPTA
HIT koncept polazi od nekoliko teorijskih pretpostavki:
— Potpuna homogenost populacije, dakle:
— Svi članovi zajednice su podložni infekciji
— Zato što je većina članova zajednice mobilna
— Odsustvo primene epidemijskih mera, dakle:
— Virus se potpuno slobodno širi u populaciji
— Nijedna osoba u zajednici nema imunitet
Međutim, ove pretpostavke uglavnom ne važe u realnosti.
* Prvo, populacija nikad nije homogena. U populaciji uvek postoje određeni članovi zajednice koji nisu podložni infekciji. Najčešće su u pitanju osobe koje su geografski ili socijalno izolovane, kao što su stanovnici izolovanih delova zemlje (npr. oni koji žive na ostrvima ili na planinama), osobe koje ne stupaju u kontakt sa drugim ljudima (npr. samci koji skoro uopšte ne kontaktiraju sa spoljnim svetom) ili zajednice koje su skoro potpuno izolovane od ostatka sveta (npr. neka plemena ili neke specifične verske skupine kao što su Amiši).
To znači da ne postoji fizička i socijalna mobilnost kod svih članova zajednice i da stoga nisu svi članovi zajednice podložni infekciji. To dalje znači da ove ljude treba “izbaciti” iz kalkulacije, tj. da dobijeni procenat od 70% treba umanjiti za % koji predstavljaju ovi ljudi.
* Drugo, sama fizička i socijalna mobilnost nije ista kod svih članova zajednice, tj. u realnosti postoji nekoliko segmenata populacije kod kojih je mobilnost različita. Ona je veća kod mlađih ljudi, a manja je kod starijih i bolesnih ljudi. To znači da je rizik od zaražavanja manji kod osoba koje su manje mobilne, tako da te osobe takođe manje učestvuju u transmisiji zaraze i time koriguju HIT postavku.
* Treće, situacija u kojoj se ne primenjuju određene mere ne postoji. S jedne strane, mnogi članovi zajednice svojevoljno koriguju svoje ponašanje dok traje epidemija. S druge strane, uvode se određene protiv-epidemijske mere na sistemskom nivou, od strane države. A to znači da ljudska intervencija smanjuje reprodukcioni broj, pa samim tim i transmisiju zaraze i tako koriguje HIT postavku.
* Četvrto, pretpostavka da nijedna osoba u zajednici nema imunitet ne mora uvek da važi. S jedne strane, mogu postojati osobe koje su prirodno tolerantne na određenu infekciju (npr. deca koja nemaju razvijene receptore na koje se “kače” virusi, ili osobe koje imaju jak urođeni imunitet (npr. sluznica), ili osobe koje poseduju specifične gene koji kodiraju specifične proteine, zbog čega se ne zaražavaju).
S druge strane, mogu postojati osobe koje već imaju razvijeni ćelijski ili humoralni imunitet (npr. osobe koje imaju tzv. “unakrsni imunitet” koji je baziran na memorijskim ćelijama koje su stvorene u interakciji sa drugim sličnim virusima). U svakom slučaju, i ove ljude treba “izbaciti” iz kalkulacije i uvažiti i ovu činjenicu kada se priča o izgradnji kolektivnog imuniteta.
* * *ISKUSTVA IZ PRETHODNIH PANDEMIJA
Pogledajmo sada iskustva iz prethodnih pandemija, kod kojih imamo podatke o početku i završetku pandemije, o procenjenom broju zaraženih i o procenjenom osnovnom reprodukcionom broju.
— Azijatska groznica (1889-1890)
— Španska groznica (1918-1920)
— Azijski grip (1957-1958)
— Hongkonški grip (1968-1969)
— Svinjski grip (2009-2010)
* * *
AZIJATSKA GROZNICA
Trajanje. 1889-1890 (14 meseci)
Osnovni reprodukcioni broj: 2,1
HIT prag kolektivnog imuniteta: 52%
Broj zaraženih (donja procena): 300 miliona
Broj zaraženih (gornja procena): 900 miliona
Broj stanovnika (populacija): 1.530 miliona
Procenat zaraženih (donja procena): 20%
Procenat zaraženih (gornja procena): 59%
% zaraženih = broj zaraženih / populacija
U zavisnosti od procenjenog broja zaraženih, pandemija je stala na broju manjem od HIT praga (20% vs. 52%), tj. na broju većem od HIT praga (59% vs. 52%)
* * *ŠPANSKA GROZNICA
Trajanje. 1918-1920 (26 meseca)
Osnovni reprodukcioni broj: 1,8
HIT prag kolektivnog imuniteta: 44%
Broj zaraženih (donja procena): 500 miliona
Broj zaraženih (gornja procena): 1.000 miliona
Broj stanovnika (populacija): 1.830 miliona
Procenat zaraženih (donja procena): 27%
Procenat zaraženih (gornja procena): 54%
% zaraženih = broj zaraženih / populacija
U zavisnosti od procenjenog broja zaraženih, pandemija je stala na broju manjem od HIT praga (27% vs. 44%), tj. na broju većem od HIT praga (54% vs. 44%)
* * *AZIJSKI GRIP
Trajanje. 1957-1958 (24 meseca)
Osnovni reprodukcioni broj: 1,7
HIT prag kolektivnog imuniteta: 39%
Broj zaraženih (jedina procena): 500 miliona
Broj stanovnika (populacija): 2.900 miliona
Procenat zaraženih (jedina procena): 17%
% zaraženih = broj zaraženih / populacija
U odnosu na procenjeni broj zaraženih, pandemija je stala na broju manjem od HIT praga (17% vs. 39%).
* * *HONGKONŠKI GRIP
Trajanje. 1968-1969 (24+ meseca)
Osnovni reprodukcioni broj: 1,8
HIT prag kolektivnog imuniteta: 44%
Broj zaraženih (jedina procena): 500 miliona
Broj stanovnika (populacija): 3.530 miliona
Procenat zaraženih (jedina procena): 14%
% zaraženih = broj zaraženih / populacija
U odnosu na procenjeni broj zaraženih, pandemija je stala na broju manjem od HIT praga (14% vs. 44%).
* * *SVINJSKI GRIP
Trajanje. 2009-2010 (20 meseci)
Osnovni reprodukcioni broj: 1,5
HIT prag kolektivnog imuniteta: 33%
Broj zaraženih (donja procena): 700 miliona
Broj zaraženih (gornja procena): 1.400 miliona
Broj stanovnika (populacija): 6.850 miliona
Procenat zaraženih (donja procena): 10%
Procenat zaraženih (gornja procena): 20%
% zaraženih = broj zaraženih / populacija
U zavisnosti od procenjenog broja zaraženih, pandemija je stala na broju manjem od HIT praga, i u slučaju manjeg procenjenog broja zaraženih (10% vs. 33%), i u slučaju većeg procenjenog broja zaraženih (20% vs. 33%).
* * *ZAKLJUČAK
Kada govorimo o pandemiji COVID-19, prvo treba znati da je ovo prva poznata pandemija nekog koronavirusa, tako da poređenje sa pandemijama gripa možda imaju i svoja ograničenja.
Međutim, ono što je mnogo bitnije je zaključak da zbog gore navedenih razloga (nedostaci HIT koncepta i iskustva iz prethodnih pandemija) ne možemo sa 100% sigurnosti tvrditi da će se pandemija COVID-19 završiti “ako i samo ako” 70% ili više ljudi stekne trajni imunitet (prag kolektivnog imuniteta po HIT formuli).
Ispravnije je ograditi se i reći da će se pandemija ugasiti (da će se steći globalni kolektivni imunitet) ili na 70-80%, ili na nešto nižem procentu (npr. na 40-50% zaraženih). Ovo ćemo moći da znamo tek kada se završi pandemija i kada budemo imali stvarne podatke.
Hteo bih dodatno da podvučem da će kolektivni imunitet biti izgrađen kombinovanim putam, jer je to realnost. Dakle, prirodnim putem (zaražavanje) i veštačkim putem (vakcinacija). Takođe, treba napomenuti da vakcinacija može pomoći da se ovo što pre završi.
Takođe, ne možemo reći ni sa sigurnošću koliko dugo će pandemija trajati. Ono što je sigurno je da će trajati dok se ne postigne trajni kolektivni imunitet. 2021? 2022? Ili posle? Ne možemo 100% znati.
Ipak, imajući u vidu prethodna iskustva i znanja o epidemijama, činjenicu da imamo vakcine i, naravno, podatke o broju ljudi koji su razvili imunitet (% seroprevalencije, do kojeg se dolazi putem istraživanja seroprevalencije), možemo pretpostaviti da bi kolektivni imunitet ipak mogao biti razvijen i na manje od 70% i da pandemija može početi da se gasi tokom 2021. godine.
* * *OGRANIČENJA I NAPOMENE
— U pitanju su pandemije gripa, ne koronavirusa
— U pitanju su procene broja zaraženih i broja R
— U XIX i XX veku mobilnost stanovništva je bila manja
— Analiza se odnosi na ceo svet i prati globalnu pandemiju
— Podaci se razlikuju od zemlje do zemlje i regije do regije
— Broj R0 varira po zemljama i sa protokom vremena
— Nisu sagledani i drugi mogući faktori
— U pitanju je deskriptivna analiza
* * *PRILOZI
U komentarima ću staviti povezane linkove sa temom.
* * *IZVORI
Hilleman MR (August 2002). “Realities and enigmas of human viral influenza: pathogenesis, epidemiology and control”. Vaccine. 20 (25–26): 3068–87
Potter CW (October 2001). “A history of influenza”. Journal of Applied Microbiology. 91 (4): 572–9

Напишете коментар

Вашата адреса за е-пошта нема да биде објавена. Задолжителните полиња се означени со *

You cannot copy content of this page